Пре неколико дана сам добио сертификат као волонтер телефонска служба Званичног колеџа психологије у Мадриду. У овим тренуцима од “нова нормална” Био је то подсетник на компликоване тренутке заточеништва, од марта до маја ове године 2020. и од смирења (привремени) стварни, Мислим да је добар тренутак да обрадим оно што сам доживео. И четири речи долазе до мене да то симболизују: приврженост, издржљивост, понизности и свести.

Када је закључавање почело, моје основно питање је било “Како могу да допринесем??”. Од Еспиралес Цонсултинг фор Цхилдрен смо примили много захтева којима смо успели да присуствујемо, али то ће бити тема другог уноса на блогу. Али, истовремено, постојала је друга димензија, од волонтирања, Шта сте хтели да понудите?. Између многе услуге и ресурсе који је понудио Званични колеџ психологије у Мадриду, присуствовање телефоном људима којима је то било потребно ми је веома добро пристајало. Одатле, Осећао сам се почашћеним што припадам овој организацији која је блиска грађанима колико су јој ресурси дозвољавали.. Ово за мене има везе са психологијом, осим што је моја професија, такође претпоставља а приврженост ка добробити појединаца и заједница. Видели смо посвећеност многих људи и многих професионалних група, а ово је било наше: понудити слушање и подршку онима којима је то потребно.

Почетак телефонске службе за мене је био интензиван. Позива није било много, али да дуг и сложен. Од туге због смрти људи до озбиљних психичких потешкоћа. И моје дивљење за способност да издржљивост сваке особе којој сам служио. волим да кажем “еластичност”, та реч која нам се толико допада у психологији. Али “еластичност” то имплицира “одолети” и “ремаке”, и у једном телефонском позиву по особи који сам имао само да видим “одолети”. Када видим тренутну опуштеност пред санитарним мерама, сетим се сваке особе којој сам присуствовао, са својим нивоом патње, и питам се како ће то живети. Да ли осећају фрустрацију што у то време није било боље?? Да ли ће уживати у одмору и контакту? Сећам се оних људи који су се тако лоше провели, и да ће морати смоћи снаге да се и даље одупиру и, Надајмо се, да се постигне отпорност и обнови.

Сва ова искуства су у мени много пробудила скромност. Коронавирус је генерално призив савести, да као људска бића разматрамо како нам иде у свету и тражимо начине да се побољшамо. За мене, као психолог, сва ова искуства претпостављају лек за понизност. Толико је патње којој нећу моћи да присуствујем, већ ономе ко стигне, стигао. Има људи са толико потешкоћа у менталном здрављу да не знам како да их испратим, и морам да наставим да тренирам. И има толико ствари које треба побољшати да понекад сматрам да је то безнадежно, али моје опредељење је да наставим да гајим наду.

И, још једном, искуство је за мене било позив на свести. Суочени са људском патњом, потребно је бити не само као професионалац, али и као личност. људски контакт, да смо толико тога пропустили током заточеништва, је извор благостања (када се јавља у здравим везама). Психолошка брига ми је била ту, са емпатијом и такође са мојом рањивошћу (али преузимајући одговорност за оно што живим).

И сва ова искуства сада ми доносе захвалност, оба у ЦОП Мадрид, посебно оних који су водили процес, попут оних који су имали храбрости да позову и поверују нама који смо им присуствовали. Захваљујем свим тим људима на њиховој храбрости.

И моје најбоље жеље за ову нову фазу.

П. Хавијер Ромео